Nacionalni park Đerdap nalazi se na severoistoku Srbije, na granici s Rumunijom i obuhvata Đerdapsku klisuru (Gvozdena vrata) na srednjem toku Dunava. Područje se prostire na 63 768 ha, a zaštićeno je od 1974. godine.

Najizraženije obeležje reljefa i prepoznatljiv znak Nacionalnog parka jeste grandiozna Đerdapska klisura, najuži i najveći klanac u Evropi. Đerdapska klisura sastoji se od četiri manje klisure i tri kotline koje se smenjuju na potezu od 100 km.

Veliki kazan najlepši je mali klanac. U ovom delu toka moćni Dunav zarobljen je među strmim i često vertikalnim liticama, visine do nekoliko stotina metara iznad reke, a njegova širina ovde ne prelazi 170 m. Ovo je najduža tačka Dunava. Dubina od 90 m, izmerena u jednom od velikih bazena, jedna je od najvećih dubina na svetu. Lepota Velikog kazana posetiocima ostavlja neverovatne uspomene, bez obzira na to da li ga posmatraju s reke ili s ivice litice iznad reke. Na ovom mestu postaje jasno kako je Đerdap (Gvozdena vrata) dobio ime.

Južna pozadina klanca podložna je eroziji većeg broja desnih pritoka Dunava. Boljetinska reka ističe se svojom atraktivnom i dinamičnom morfologijom. Kanjon je važan deo geološke baštine jer se u njemu ogleda cela geološka istorija ovog dela Evrope, od paleozoika do kenozoika. Ovaj geološki profil zbog svoje lepote jedan je od najpoznatijih u Srbiji.

Zbog velike dužine i dubine, različite izloženosti, najrazličitijih oblika reljefa i zaklonjenih staništa sa specifičnom mikroklimom, Đerdapska klisura jedan je od najvažnijih refugijum drevne flore i faune u Evropi.