Poplavna područja Dunava – retka i nepoznata divljina

Zaštićeni predeo poplavnog područja Dunava (veći od 12 000 hektara) sastoji se od 5 odvojenih delova. U ovom području, snažno pogođenom poplavama, možemo naći mešavinu poplavnih šuma mekog (vrba i topole) i tvrdogj drveta (uz prisustvo jasena, hrasta i brestova), delove Panonske šume, suve šumske stepe, nizijske livade i različita močvarna i vodena staništa. Zeljaste biljke uglavnom zastupaju orhideje (na primer spiralna orhideja, Spiranthes spiralis), letnji dremovac (Leucojum aestivum) s divnim cvatom, Scilla vindobonensis ili vodeni orašak (Trapa natans), koje pokrivaju površinu bočnog rukavca Velkolelske.

Osim uobičajenih vrsta sisara poput srne (Capreolus capreolus) i divlje svinje (Sus scrofa), ovo područje nastanjuju i evropska vidra (Lutra lutra), dabar (Castor fiber) ili malen, ali vrlo redak ostatak iz ledenog doba – poljska voluharica (Microtus oeconomus mehelyi).

Ovo područje važan je migracioni koridor (više od 20 000 jedinki godišnje) i zimsko stanište za mnoge vrste ptica (više od 70 000 ptica močvarica). Nekoliko parova veličanstvenog orla belorepana (Haliaeetus albicilla) gnezdi se ovde. Mogu se naći i kolonije kormorana i čaplji. Važno je i prisustvo drugih vrsta kao što su lasta bregunica (Riparia riparia), vodomar (Alcedo atthis) ili crnoglavi galeb (Larus melanocephalus). Plitke depresije, koje redovno bivaju pod vodom i opet isušuju, predstavljaju idealno okruženje za vodozemce – evropskog crvenog mukača (Bombina bombina), evropsku gatalinku (Hyla arborea) ili podunavski mrmoljak (Triturus dobrogicus), a od gmizavaca se mogu videti belouška (Natrix natrix) ili eskulapov smuk (Elaphe longissima). U vodama Dunava u Slovačkoj živi 66 ribljih vrsta (na primer dunavski losos, Hucho Hucho, evropski čikov, Misgurnus fossilis i evropska umbra, Umbra krameri). Uz veliki broj kičmenjaka ovde žive i mnoge vrste insekata, leptira, vilinskih konjica, mekušaca i ostalih beskičmenjaka.