Nojburg i Ingolštat povezuje poplavna nizija Dunava. To je jedna od najvažnijih poplavnih nizija u Nemačkoj i iz tog razloga je važan prostor za očuvanje. Poplavna šuma je usko povezana s poplavnim i podzemnim vodama. Promene u nivou tih voda oblikuju poplavne šume i predeo i stvaraju razna prirodna staništa.

Velika količina prirodnih staništa izuzetno je važna za floru i faunu. Tipični primerci biljnih vrsta su proletnji dremovac (Leucojum vernum), gospina papučica (Cypripedium calceolus), mrazovac (Colchicum autumnale) i hrast lužnjak (Quercus robur). Proletnji dremovac je ugrožena vrsta u Nemačkoj i populacija mu se smanjuje. U Dunav-Auvald Nojburg-Ingolštatu za njega postoji netaknuto utočište i biljka cveta na nekoliko hiljada kvadratnih metara, podsećajući na sveže napadani sneg. Visoka ljubičica (Viola elatior, ugrožena vrsta u Nemačkoj) i žablja trava (Senecio paludosus, ugrožena vrsta u Nemačkoj) takođe imaju prirodno stanište u poplavnoj niziji Dunava.

Poplavna nizija Dunava je takođe savršeno stanište za mnoge vrste, kao što su evropski dabar (Castor fiber), riđa lunja (Milvus milvus), belovrata muharica (Ficedula albicollis) ili jelenak (Lucanus cervus). Dabar prirodno menja predeo, stvarajući nova staništa koja su izuzetno važna za biološku raznolikost. Modrovoljka (Luscinias vecica) i vodomar (Alcedo atthis) takođe se mogu pronaći u ovom zaštićenom prostoru.

Poplavna nizija takođe povezuje staništa različitih karakteristika, vlažna i suva, oskudna i bogata hranom, otvorena i šumovita. Deo šume su i neobrađene livade. To su stare šljunkovite obale koje se mnogo ugreju tokom leta. Biljke poput bumbarove kokice (Ophrys holosericea) ili insekti poput plavokrilnog skakavca (Oedipoda caerulescens) radije biraju takva staništa.

Poseban deo šume je Gerolfinger Ajkenvald, koji se razvio tokom korišćenja kao Mitelvaldand, raštrkani travnjaci, livade, pa čak i oranice. Mitelvald je sistem kultivacije šuma. Kao glavno drvo uglavnom se koristio i održavao hrast, dok su se grmovi i manja stabla povremeno koristila kao drvo za ogrev. Danas se šuma uglavnom održava na tradicionalan način, što omogućuje održavanje staništa za neke vrste, kao na primer za crvenoglavog detlić (Dendrocopos medius).